Kako to rade svetski majstori

Pogledajte zanimljive video klipove ukrašavanja torti

Ukrašavanje torte

Sve je počelo sa mojim “otkrićem” fondana. U nastavku pogledajte moj prvi pokušaj ukrašavanja sa fondanom kao i recept za fondan.

Fondan: Potrebno je:

  • 1 kesica želatina u prahu
  • 50 ml hladne vode (za želatin)
  • 20 ml vode (za fruktozu)
  • 100 gr fruktoze ili dekstroze (voćni šećer)
  • 1 velika kašika glicerina (kupuje se u apoteci)
  • 900 gr šećera u prahu

Želatin preliti sa vodom i ostaviti da nabubri. Fruktozu ili dekstrozu stavite u šerpicu i prelite isto sa vodom. Stavite na ringlu da se istopi. Mešajte sve vreme do početka ključanja. Neka vri tridesetak sekundi, zatim sklonite sa vatre i dodajte jednu punu supenu kašiku glicerina i nabrubreli žilatin. Promešajte.

U vanglicu stavite 500 -600 gr šećera u prahu, zatim postepeno sipajte istopljeni šećer i mešajte sa kašikom. Povremeno dodajte još šećera u prahu, a zatim preročite na radnu površinu i sa ostatkom šećera umesite fondan. Ako su vam  u startu ruke mnogo ulepljene sa fondanom, operite ih i onda nastavite sa mešenjem fondana. Bitno je da ruke nakon pranja dobro osušite papirnatim ubrusom, a ne peškirom ili krpom jer će vam u suprotnom ostati dlačice na fondanu.

Gotov fondan ostavite 30 minuta na površini gde ste ga mesili da se prohladi, a onda ga stavite u dobro zatvorenu kesu i čuvajte na sobnoj temperaturi. Najbolje je da se iskoristi u naredna 2-3 dana zato što je onda najlakše raditi sa njim ali ga možete čuvati i mesec dana ako želite. Ako se desi da ga želite upotrebiti nakon tih mesec dana a on bude malo tvrđi za rad, slobodno ga stavite na 4-5 sekundi u mikrotalasnu ali vodite računa da ga ne pregrejete jer možete tako i ruke da izgorite sa njim, jer u sredini bude vreo.

Ovako napravljeni fondan najbolje je bojiti sa gel bojama. Uzmete željenu količinu fondana, zabodete čačkalicu u gel boju a onda tu istu čačkalicu zabodete na par mesta u fondan.

Ako bojite sa bojom u prahu, pre nego što stavite željenu boju rastopite je sa par kapi vode ili alkohola.

Recepti za grčku tortu i indijanere (išlere)

Grčka torta

Napraviti dve kore nIzgled parčeta grčke tortea sledeći način:7 belanaca umutiti sa 14 kasika secera, dodati 7 kasika mlevenih oraha, 7 kasika mlevene plazme i 2 kasike mleka.Peci oko 20-25 minuta na 180 stepeni.

Od litre mleka uzeti 1 dcl, ostatak staviti da se kuva. 14 zumanaca umutiti metlicom sa 15 kasika secera, dodati 4 kasike brasna. Kad provre mleko dodati sjedinjenu masu i skuvati krem, dobro ohladiti. Umutiti margarin sa secerom u prahu i dodati ohladjenoj masi. Treba da dobijete puno glatkog i retkog krema. Dodati u krem:seckane orase, seckanu cokoladu i izlomljen keks i sve dobro sjediniti. Filovati tortu po želji.

Indijaneri (Išleri)

Testo: 3 zumanca,150 gr  brašna,100 gr margarina, 1/2 kesice praska za pecivo, 50 gr šećera. Sve sjediniti pa razviti i vaditi čašom i peGotovi, ukrašeni indijanerići na 200C.

Za fil tj šam umutiti belanca sa 150 gr šećera i želatinom (želatin pomešati sa šećerom i nije ga potrebno natapati u vodi) u čvrst snijeg a 300 gr šećera i vanilu skuvati sa malo vode da se dobije gust sirup i onda uz stalno mućenje dodavati ovaj sirup u tankom mlazu belancima pa još malo mutiti.

Kad je šam dobro umućen istiskivati špricom sa malo sirim otvorom na pripremljene keksiće i ostaviti u frižider da se dobro ohladi a zatim svaki kolačić umakati u čokoladnu glazuru.

Za glazuru istopiti margarin i čokoladu.

Najpoznatije zablude o čokoladi

  • Uzrokuje karijes
  • Uzrokuje akne
  • Deblja
  • Ima puno kofeina
  • Povećava visinu holesterola
  • Izaziva zavisnost

Istorijat torte

Reč tortaNesimetrična torta sa fondanom ima dugu istoriju (reč je Vikinškog porekla) i znači pečenu poslasticu od brašna sa medom ili šećerom.

Evropa i Severna Amerika su oduvek bili stecište umetnosti pravljenja torti. Čak se i reč torta često vezuje za anglosaksonski izraz „cake“ koji se ne može tačno prevesti ni na jedan drugi jezik, što dalje objašnjava poreklo ove poslastice.

Istorija pravljenja torti i kolača je duga. U Švajcarskoj u ostacima sela pokraj Švajcarskih jezera nadjeni su ostaci pribora kao i ostaci poslastice napravljene od mrvljenih plodova pečenim na vrelom kamenu. U Egiptu se beleže prvi zapisi o umetnosti pravljena kolača i torti. Dok se npr. istorija čizkejka može pronaći u starogrčkim spisima. Modle za pravljenje kolača su se razvili sredinom 17. veka i ti kolači su se služili na raznim banketima. Tokom 19. veka razvoj tehnologije, kao i otkriće praška za pecivo prave revoluciju u ovoj oblasti. Dok je 20. vek doneo mnoge promene u ovoj oblasti, uloga kolača i torti na raznim svečanostima i u 21. veku ostaje nezamenljiva.

Istorijat čokolade

Pretpostavlja se da su Olmeci još pre 2.600 godina kuvali čokoladnu smesu. Visoko razvijena civilizacija Maja je kao sredstvo plaćanja koristila zrna kakaovca.

Sa svojih putovanja po Južnoj Americi Kristofor Kolumbo donio je na španski dvor i seme kakaa, ali nije pobudilo nikakvo zanimanje. Tek će španski konkvistador Hernán Cortés kada krene u osvajanje Južne Amerike i uništavanje tamošnjih civilizacija probati Xocolatl, toplu kakaovu tečnost koju mu je ponudio astečki vladar Montezuma u velikim zlatnim peharima.

Asteci su čokoladni napitak pili zagrejan i bez trunke slatkoće, ali su dodavali začine poput vanile i čilija, a tek će Evropljani od čokolade napraviti slatkiš. Španski monasi su prvi u Evropi spremali čokoladu, još uvijek tečnu, počeli su dodavati šećer i cimet, ali tajnu nisu mogli dugo skrivati.

Čokolada kakvu poznajemo danas je novijeg datuma i to zahvaljujući Holandjaninu Conradu J. van Houtenu, koji je 1828. g. patentirao hidrauličnu presu koja je mrvila zrna kakaa iz kojeg je nastao kakao prah. Englezi (Joseph Fry) su 1847. g. otkrili kako taj prah mešati sa šećerom i rastopljenim kakao maslacem te je takva nova čokolada postala ubrzo omiljena i bila je to prva čokolada za jelo. Švajcarac Daniel Peter je eksperimentirao s mlekom kao sastojkom u čokoladi i uspeo je proizvesti prvu mlečnu čokoladu 1875. g.

Dalje su Švicarci usavršavali proizvodnju čokolade i godine 1879. Rudolf Lindt  napravio je čokoladu koja se topila u ustima (poznata i po nazivu “chocolat fondant”).

Čokolada

Čokolada

Čokolada je poslastica koja se dobija mešanjem kakao mase s većom ili manjom količinom šećera. Najčešće na tržište dolazi u obliku pločica. Ime potiče iz vremena kada se čokolada više pila kao napitak.

Plod drveta kakaovca (latTheobroma cacao ili hrana bogova) daje osnovnu sirovinu u proizvodnji čokolade, biljka što raste u tropskoj šumi od južnog Meksika do bazena Amazona.

Statistika Bloga

  • 2,216 hits
Follow

Get every new post delivered to your Inbox.